U poslednjem kvartalu 2019. godine se očekuje da bude obezbeđeno slanje zahteva u katastar nepokretnosti i katastar vodova. Pre toga će biti organizovan probni rad i obuke za geodetske organizacije.

Zahtev za izdavanje lista nepokretnosti se podnosi nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti (službi na čijoj teritoriji se nalazi nepokretnost koja je predmet zahteva). Dostavljamo Vam link na kom možete preuzeti obrazac zahteva i naći sve potrebne podatke za izdavanje lista nepokretnosti: http://www.rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastra-nepokretnosti/izdavanje-lista-nepokretnosti

Takđe, zahtev za izdavanje lista nepokretnosti možete podneti i elektronski, putem sledećeg linka: http://rgz.gov.rs/usluge/ekatastar/ekatastar-podno%C5%A1enje-zahteva, nakon čega ćete dobiti instrukcije za plaćanje taksi, a list nepokretnosti će Vam, potom, biti poslat preporučenom pošiljkom.

Republički geodetski zavod nije nadležan za legalizaciju (ozakonjenje) objekata, odnosno posebnih delova objekta.

Ukoliko ste podneli zahtev da se u katastru nepokretnosti izvrši upis po osnovu rešenja o legalizaciji donetog od strane nadležnog organa, potrebno je da nam dostavite broj pod kojim je zahtev zaveden i u kojoj Službi za katastar nepokretnosti, kako bismo Vas informisali o statusu reševanja predmeta.

Isprave za upis nepokretnosti se dostavljaju u originalu, overenom prepisu ili overenoj fotokopiji, u skladu sa članom  59. став 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18 i 31/19).

Da bi ste upisali u katastar nepokretnosti pravo svojine na stanu, kao posebnom delu objekta, potrebno je da nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti, prema teritoriji na kojoj se nalazi taj objekat, dostavite odgovarajuću dokumentaciju, saglasno članu 5. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18 i 31/19), i to: elaborat geodetskih radova (koji izrađuje geodetska organizacija koju angažujete da izvrši geodetsko-tehničko merenje objekta), pravnosnažnu građevinsku i upotrebnu dozvolu ili rešenje o legalizaciji (prema ranije važećim propisima), odnosno rešenje o ozakonjenju tog objekta (prema sada važećim propisima).

Ako građevinska, odnosno upotrebna dozvola ne sadrži sve neophodne podatke za upis posebnih delova objekta, potrebno je dostaviti i uverenje nadležnog organa izdato na osnovu tehničke dokumentacije na osnovu koje je izdata ta dozvola, odnosno nalaz i mišljenje stalnog sudskog veštaka građevinske struke, ako nadležni organ ne može da izda takvo uverenje.

Pored navedenog, potrebno je dostaviti i isprave o sticanju posebnog dela objekta (ugovor o kupoprodaji, sudska odluka i dr.), kojima se dokazuje pravni kontinuitet sa investitorom objekta.

Ako su za navedeni objekat izdate građevinska i upotrebna dozvola, odnosno rešenje o legalizaciji, primerak rešenja možete potražiti kod investitora objekta, nadležnog organa jedinice lokalne samouprave koji je izdao rešenje ili u Istorijskom arhivu Grada Beograda.

Isprave za upis u katastar nepokretnosti prilažu se u originalu, overenom prepisu ili overenoj kopiji, u skladu sa članom 59. stav 2. navedenog zakona.

Ako objekat u kome se nalazi lokal, kao poseban deo objekta, nije upisan u katastar nepokretnosti, potrebno je pribaviti odgovarajuću dokumentaciju, saglasno članu 5. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18 i 31/19), i to: elaborat geodetskih radova (koji izrađuje geodetska organizacija koju angažujete da izvrši geodetsko-tehničko merenje objekta), pravnosnažnu građevinsku i upotrebnu dozvolu ili rešenje o legalizaciji (prema ranije važećim propisima), odnosno rešenje o ozakonjenju tog objekta (prema sada važećim propisima).

Ako građevinska, odnosno upotrebna dozvola ne sadrži sve neophodne podatke za upis posebnih delova objekta, potrebno je dostaviti i uverenje nadležnog organa izdato na osnovu tehničke dokumentacije na osnovu koje je izdata ta dozvola, odnosno nalaz i mišljenje stalnog sudskog veštaka građevinske struke, ako nadležni organ ne može da izda takvo uverenje.

            Pored navedenog, potrebno je da dostavite i navedeni ugovor o suinvestiranju izgradnje, kao i rešenje Centra za socijalni rad o stavljanju pod starateljstvo, u originalu ili overenom prepisu ili overenoj kopiji.

Link na kom možete elektronski pretražiti osnovne informacije o nepokretnostima koje su upisane u katastar nepokretnosti i imaocima prava na njima: http://rgz.gov.rs/usluge/ekatastar/ekatastar-javni-pristup.

Bazu podataka je moguće pretraživati preko broja parcele u okviru opštine i katastarske opštine, kao i preko adrese nepokretnosti (ulica i kućni broj u okviru opštine).

Dostavljamo Vam link na kom možete elektronski pretražiti osnovne informacije o nepokretnostima koje su upisane u katastar nepokretnosti i imaocima prava na njima: http://rgz.gov.rs/usluge/ekatastar/ekatastar-javni-pristup       

Bazu podataka je moguće pretraživati preko broja parcele u okviru opštine i katastarske opštine, kao i preko adrese nepokretnosti (ulica i kućni broj u okviru opštine).

Shodno odredbama člana 7. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (Sl. glasnik 41/2018 i 95/2018) propisano je da se zajednička svojina po osnovu sticanja u toku trajanja braka upisuje u katastar na celoj nepokretnosti ili na suvlasničkom udelu u nepokretnosti, u slučaju postojanja braka u momentu nastanka isprave za upis, a na osnovu podatka o toj činjenici unetog u ispravu koju obveznik dostave dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra radi upisa u katastar. Ako se upis vrši po dostavi koju je u skladu sa članom 22. stav 1. tačka 2) izvršio javni beležnik, odnosno sud u skladu sa stavom 4. tog člana, ta imovina neće biti upisana kao zajednička svojina i na drugog supružnika ako u ispravi za upis nema podataka o postojanju braka i supružniku ili ako se katastru dostavi izjava oba supružnika da se u konkretnom slučaju ne radi o zajedničkoj, već posebnoj imovini jednog od supružnika, ili ako supružnici ispravom na osnovu koje se vrši upis stiču susvojinu, sa određenim udelima. Ako je nepokretna imovina već upisana u katastar samo na jednog od supružnika, zajednička svojina će se naknadno upisati u katastar na osnovu izjave oba supružnika da se u konkretnom slučaju radi o zajedničkoj svojini.

Podatke o postojanju braka, u skladu sa stavom 5. ovog člana, obveznik dostave pribavlja iz matične knjige venčanih, preko Servisne magistrale organa, u skladu sa propisima kojima se uređuje elektronska uprava, odnosno na drugi zakonom propisani način ili iz isprave koje su mu dostavile stranke kako bi dokazale da je u momentu nastanka isprave za upis nepokretnosti, odnosno suvlasničkog udela u nepokretnosti, stanje drugačije od upisanog u matične knjige venčanih.

Izuzetno od stava 5. ovog člana zajednička svojina po osnovu sticanja u braku ne upisuje se u katastar u slučaju sticanja nasleđivanjem i besteretnim pravnim poslom ili ako su supružnici bračnim ugovorom drugačije regulisali pitanje sticanja zajedničke ili posebne imovine.

Izjave iz stava 5. ovog člana dostavljaju se u formi javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđenih (solemnizovanih) izjava, a mogu biti i sastavni deo isprave kojom se stiče nepokretna imovina na koju se ta izjava odnosi, odnosno solemnizacione klauzule kojom je potvrđena ta isprava.

Odredbama člana 28. Zakona o ozakonjenju objekata ("Službenom glasniku RS", br. 96/2015 i 83/2018) propisano je da je nadležni organ za ozakonjenje dužan da za sve objekte koji su u postupku ozakonjenja po službenoj dužnosti dostavi organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra potvrdu da je objekat u postupku ozakonjenja, u cilju upisa zabrane otuđenja za te objekte u vidu zabeležbe, u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Istim zakonom odredbama člana 26. propisano je da ako u roku od pet godina od dana stupanja na snagu ovog zakona objekat koji je predmet ozakonjenja ne bude ozakonjen, nadležni organ doneće rešenje kojim se zahtev odbija.

Ako se objekat za koji nije doneto rešenje o ozakonjenju koristi za obavljanje privredne ili druge delatnosti koja iziskuje/podrazumeva boravak ili okupljanje većeg broja ljudi, a naročito ako se koristi za ugostiteljske delatnosti ili upotrebljava kao ugostiteljski objekat, nadležni organ doneće rešenje o zabrani korišćenja tog objekta, ako u roku od pet godina od dana stupanja na snagu ovog zakona nadležni organ ne izda rešenje o ozakonjenju za predmetni objekat. Zabrana traje do rušenja tog objekta.

Članom 27. Zakona o ozakonjenju propisano je da će se evidencija objekata koji nisu upisani u katastar nepokretnosti uspostaviti do 1. januara 2019. godine, i da će biti dostupna na digitalnoj platformi nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka.

Članom 59. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (Sl. glasnik 41/2018 i 95/2018) propisano je da se izuzetno od člana 18. stav 1. ovog zakona, zahtev za upis u katastar nepokretnosti, odnosno katastar vodova, može  podneti u formi papirnog dokumenta do 31. decembra 2020. godine.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana dostavljaju se isprave za upis u originalu, overenom prepisu ili overenoj kopiji, koja sadrže konstataciju da je prepis, odnosno kopija verna originalu prepisane, odnosno kopirane isprave, kao i dokaz o uplaćenoj taksi.

Zahtev za upis i dokumenta dostavljena u papirnoj formi u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana, Služba je dužna da digitalizuje i da elektronskim kvalifikovanim potpisom ovlašćenog lica potvrdi istovetnost elektronske kopije originalu, čime ta kopija dobija istu dokaznu snagu kao original u postupku upisa u katastar, a izvorni dokumenti u papirnoj formi čuvaju se u skladu sa zakonom.

Vreme prijema zahteva za upis određuje se prema trenutku prijema zahteva u prijemnoj kancelariji, nezavisno od toga kada je i na koji način zahtev upućen.

Odluke i druga akta doneta u postupku pokrenutom zahtevom u papirnoj formi izrađuju se i dostavljaju u skladu sa odredbama ovog zakona.

              Izuzetno od člana 22. stav 2. tačka 1) ovog zakona, ako je ugovor koji predstavlja osnov za upis zaključen pre stupanja na snagu ovog zakona, a ugovorom je upis uslovljen potvrdom ili drugim dokumentom banke o                                                   prenosu sredstava na ime kupoprodajne cene, takva potvrda odnosno drugi ugovoreni dokument banke može služiti umesto saglasnosti iz člana 22. stav 2. tačka 1) ovog zakona.

Članom 23. stav 6 Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (Sl. glasnik 41/2018 i 95/2018) propisano je da ako dostavu isprave vrši javni beležnik, on Službi obavezno dostavlja i poresku prijavu radi utvrđivanja poreza na prenos apsolutnih prava, odnosno poreza na nasleđe i poklon i poresku prijavu radi utvrđivanja poreza na imovinu u vezi sa prenosom koji se tom ispravom vrši, osim ako je obveznik podnošenja tih prijava odbio da iste budu dostavljene preko javnog beležnika, u kom slučaju javni beležnik dostavlja belešku koju je sačinio o tome.

Članom 24. Stav 2 istog zakona propsiano je da ako su uz ispravu Službi katastra dostavljene i poreske prijave, odnosno beleška u skladu sa članom 23. stav 6. ovog zakona, Služba ih prosleđuje poreskom organu, odnosno organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za utvrđivanje, naplatu i kontrolu izvornih prihoda jedinice lokalne samouprave.

Odredbama člana 53. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (Sl. glasnik 41/2018 i 95/2018) propisano je da javni beležnici, kao i preduzetnici i pravna lica upisana u registar geodetskih organizacija, mogu izdavati izvode iz člana 52. stav 2. ovog zakona.

Izvod iz stava 1. ovog člana ima istu važnost kao da ga je izdao Zavod.

Uslovi izdavanja izvoda u skladu sa stavom 1. ovog člana bliže se uređuju podzakonskim aktom koji donosi Vlada.

Uredbom o načinu dostavljenja dokumenata u postupku upisa u katastar i načinu izdavanja izvoda iz katastra elektronskim putem (Sl. Glasnik RS 50/2018) bliže se uređuje način dostavljanja, po službenoj dužnosti, isprava za upis u katastar nepokretnosti i katastar vodova od strane obveznika dostave putem informacionog sistema, način podnošenja zahteva za upis u katastar preko profesionalnog korisnika e-šaltera, zahteva za izdavanje elektronskih izvoda iz katastra, način i postupak povezivanja obveznika dostave i profesionalnih korisnika sa Republičkim geodetskim zavodom (u daljem tekstu: Zavod), način dostavljanja akata od strane Zavoda, putem elektronskog šaltera, uslovi za pristupanje elektronskom šalteru, kao i registracija korisnika elektronskog šaltera.

U praksi još nije omogućeno preuzimanje izvoda i podataka preko servisne magistrale obveznicima dostave. Zavod radi na tome da se obezbedi funkcionisanje, održavanje i nadogradnju e-šaltera.

Odredbama člana 7. stavovi 7 i 8 Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (Sl. glasnik 41/2018 i 95/2018) propisano je da se izuzetno od stava 5. ovog člana zajednička svojina po osnovu sticanja u braku ne upisuje se u katastar u slučaju sticanja nasleđivanjem i besteretnim pravnim poslom ili ako su supružnici bračnim ugovorom drugačije regulisali pitanje sticanja zajedničke ili posebne imovine.

Izjave iz stava 5. člana 7. dostavljaju se u formi javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđenih (solemnizovanih) izjava, a mogu biti i sastavni deo isprave kojom se stiče nepokretna imovina na koju se ta izjava odnosi, odnosno solemnizacione klauzule kojom je potvrđena ta isprava.

Nije potrebno da donesete izvod iz lista nepokretnosti za potrebe solemnizacije ili overe isprave koja je osnov za upis prava u katastru. Javnim beležnicima je omogućen pristup svim podacima o nepokretnosti preko Pravosudnog informacionog sistema koji im omogućava ministarstvo nadležno za poslove pravde.

Zakon o postupku upisa u katastar u članu 60. st. 6 kaže: „Zavod je dužan da obveznicima dostave omogući preuzimanje podataka iz katastra, koji su im neophodni u postupku sastavljanja, potvrđivanja ili overe isprava, odnosno donošenja odluka koje dostavljaju Službi u skladu sa ovim zakonom, uz označenje datuma ažuriranja tih podataka, preko Servisne magistrale organa, u skladu sa propisima koji uređuju elektronsku upravu, bez plaćanja takse.“

Prema odredbama citiranog člana Zakona, javni beležnik je dužan da po službenoj dužnosti izvrši proveru podataka o nepokretnosti pre solemnizacije ili overe isprave i da na zahtev stranke podatke o nepokretnosti dostavi strankama, kada postupa u konkretnom predmetu, na taj način što odštapma elektronski izvod iz službene evidencije katastra nepokretnosti potpuno besplatno.

Podaci iz o zakonskim zastupnicima društva Agencije za privredne registre su javno dostupni svima, pa i javnim beležnicima. Samim tim stranke nisu u obavezi da ih pribavljaju od Agencije za privredne registre i plaćaju taksu za dobijanje izvoda za svakog zakonskog zastupnika društva. Prema članu 52. st. 1. Javnobeležničkog poslovnika svojstvo zakonskog zastupnika javni beležnik utvrđuje uvidom u javne registre (matične knjige, katastar nepokretnosti i sl.). Poslovnikom nije isključena mogućnost da stranka i lično podnese na uvid javnom beležniku izvod, ali javni beležnik nema zakonskog osnova da insistira na tome. Ukoliko stranka ipak želi da lično dobije izvod iz registra kako bi ga predala javnom beležniku, stranka je dužna da prethodno plati taksu Agenciji za privredne registre. Međutim, ove situacije su jako retke u praksi imajući u vidu da  javni beležnik uvid u registar društva može izvršiti potpuno besplatno, pa se ova zakonska mogućnost pribavljanja izvoda iz Agencije za privredne registre čini potpuno necelishodnom za stranku.